Izveštaj sa UIAA seminara
"Teaching methods for young mountaineers and climbers"
(Edukativne metode učenja mladih u planinarenju i alpinizmu)

U periodu od 21.10. - 28.10.2007., u organizaciji međunarodne planinarske federacije UIAA, održan je seminar pod nazivom "Teaching methods for young mountaineers and climbers". Planinarski Savez Srbije tim povodom je delegirao 3 svoja člana za učešće :

1. Siniša Vujić, rodj. 1978
2. Kristina Adjanin, rodj.1982
3. Sana Zulić, rodj. 1983

Organizator:

UIAA Youth Comission– međunardna planinarsko-alpinistička federacija, komisija za mlade

Realizator seminara:

Federació d’Entitats Excursionistes de Catalunya - Escola Catalana d’Alta Muntanya

Naziv seminara:

"Teaching methods for young mountaineers and climbers"
(Edukativne metode učenja mladih u planinarenju i alpinizmu)

Kotizacija:

250 eura (po osobi) x 3 = 750 eura

Vreme održavanja:

21.-28.10.2007.

Prostor održavanja:

planina Montserrat, Barselona, Španija

Kratak scenario:

- Glavna tema seminara bila je da putem specifičnih pedagoških metoda približi mlađoj populaciji smisao planinarenja i alpinizma, u cilju podizanja svesti omladine za važnost razvijanja sportskog duha. Seminar je koncipiran da kroz veliki broj studija slučaja, učesnici dođu do metoda koje su veoma efektne u podučavanju mlađih kadrova, kao glavne ciljne grupe. Na kraju svakog radnog dana realizovane su debate, na kojima bi se razmenom iskustva učesnika iz različitih zemalja došlo do zaključaka o faktorima koji najviše utiču na zainteresovanost ka planinarenju kod mladih. Na taj način, naši članovi su, povratkom u svoj nacionalni savez, u značajnoj meri prikupili neophodna saznanja za dalje unapređivanje i školovanje mladih kadrova.

Izveštaj po danima:

21. oktobar	- Medjusobno upoznavanje učesnika, - prezentacija seminara, - vršenje eksperimenata od strane stručne gupe sa Univerziteta u Barseloni nad osećanjima koji se javljaju kod penjača u različitim situacijama - priprema i plan uspona za sutrašnje sprovođenje grupe planinara na Montserat
22. oktobar	- sprovodjenje grupe od tačke A do tačke B, što ujedno predstavlja i upoznavanje masiva Montserat i samih učesnika
23. oktobar	- obilazak Barselone
24. oktobar	- tehnike penjanja po konglomeratu, sektor Magdalena Inferio i Miranda de Santa Magdalena
25. oktobar	- teorijske i praktične prezentacije svih nacionalanih federacija zemalja učesnica seminara - diskusije na temu rad sa mladima u svakoj federaciji, sa aspekta uzrasta, bezbednosti, i metodologije
26. oktobar	- demonstracija sprave Magic Ring u sektoru La Gora Frigia - rezultati i zaključak stručne grupe o izvršenim eksperimentima, sagledavanje značaja različitih vežbi za samostalno rešavanje problema, istraživanje prirode, adaptacije i kooperacije u grupi, razvijanje timskog duha, procene rizika, prisustvo takmičarskog duha...
27. oktobar	- demonstracija različitih igrica koje se koriste u edukaciju, za različite ciljeve – razvijanje idividue, tima, rivalstva... - sumiranje nedeljenog rada, završna reč organizatora
28. oktobar	- penjanje u sektoru La Panxia del Bisbe

Ispenjane smeri tokom seminara:

Siniša Vujić	Sektor Magdalena Inferior	1. Sebastian-Patina V+, 105 m
	Sektor Miranda de Santa Magdalena	2. Ilbera, V-, 60 m 3. Canaleta dela Nimfas, V-, 60 m 4. Campos Magneticos, V, 60 m
	Sektor La Gora Frigia	5. Gepe, III/IV, 120 m
	Sektor La Panxia del Bisbe	6. Pel Davant, 4/5-, 100 m 7. Pesadilla de Verand, 6a+, 15m
Kristina Ađanin	Sektor Magdalena Inferior	8. La que ni faltena, IV+, 100 m
	Sektor Miranda de Santa Magdalena	9. Husky, IV+, 55 m 10. Canaleta dela Nimfas, V- 11. Dokpas, IV, 40 m 12. Niagara falls, IV-, 40 m
	Sektor La Granota	13. Que pum que pam, V+, 35m
Sana Zulić	Sektor Magdalena Inferior	14. Sebastian-Patina V+, 105 m
	Sektor Miranda de Santa Magdalena	15. Ilbera, V-, 60 m 16. Canaleta dela Nimfas, V-, 60 m 17. Campos Magneticos, V, 60 m/td>
	Sektor La Gora Frigia	18. Gepe, III/IV, 120 m
	Sektor La Panxia del Bisbe	19. Pel Davant, 4/5-, 100 m 20. Pesadilla de Verand, 6a+, 15m

Finansijsku podršku, učesnici seminara su dobili od Komisije za Alpinizam Planinarskog Saveza Srbije u visini troškova prevoza, dok je troškove kotizacije obezbedio Planinarski Savez Beograda. Zahvaljujemo se na podršci!

U Beogradu,
14.11.2007.
Sana Zulić

Decembar 2007 - Mt.Baker - Cascade Mt. US

Ucestovali: Jazz I Nikola

Odlucismo da penjanje u suvoj steni zamenimo za led.Vec nekolko vikenda hocu da odem da probam nove alatke za penjanje u ledu ali nikako da uhvatim povoljnu priliku.

Posle cekanja od skoro dva sata na americkoj granici I cetrdesetak minuta voznje stizemo na parking gde ostavljamo kola, stvaljamo ranceve na leda i evo nas na stazi na kojoj svakog treuitka srecemo nekog, od penjaca u ”punoj ratnoj opremi” do turista u patikama i sorcevima koji su krenuli da vide glecer.

Posle nekoliko problematicnih prelaza potoka stizemu na morenu glecera gde postavljamo sator na mestu koje kao da je skinuto sa stranice nekog planinarskog casopisa.

Daleko na gleceru vidimo vidimo grupu penjaca ali nikako nam nije jasno kako su uspeli sa morene da predu na glecer.Posle nekoliko sati lutanja po gleceru najzad nadosmo put do seraka za penjenje, kako je kasna letnja sezona led je poput betona, provodimo ceo dan penjajuci po seracima, novi cepin I bajla su definitivno bolji od mog starog alata I nadam se da cu ih intezivno koristiti sledece sezone, naravno ne mogu a da se ne setim svojih privih uspona u ledu pocetkom osamdesetih I opreme koja se tada koristila.Stizemo pre mraka do satora I vidimo da se na zapadu iznad Pacifika skupljaju tamni crni oblaci, zatezemo sator sto se tokom noci pokazalo kao vrlo dobra odluka jer je vetar tako duvao da nam se na trenutke cinilo da ce da nas oduva zajdno sa satorom.Jutro sivo I maglovito, pokusavamo da spakujemo sator pre nego sto pocne kisa.

Prelaz potoka prolazi jednostavnije nego sto smo ocekivali, na stazi srecemo gomilu penjaca koji se zbog vremena vracaju kuci.Ubacujemo opremu u auto I vozimo nazad u Kanadu.

Septembar 2007 - Gornjak

Drugari, bili smo u Gornjaku u nedelju, i mogu da zakljucim da to pored lepog tradicionalnog penjalista polako postaje i lepo sportsko penjaliste. Trenutno tamo ima 10 sto gotovih smeri sto projekata, tezina izmedju 5 i 7+ :

1. Za poneti 5+, 17m - za sada postoji samo top, u planu je da se izbusi ceo smer
2. Zamalo 6- 17 m - fali jedan bolt jer je baterija umrela ;) odnosno zamalo izdrzala
3. Slatki greh 6+ 17 metara
4. Lepa Brena 7+ 17 metara
5. Mace moje (brenin najpoznatiji hit) - samo top, u planu da se izbusi ceo
6. 11 mm 7- 17 metara
7. Kamen i patika 7 14 metara
8. Zdravo zivo 7+ 17m
9. G1 7- 15 m
10. Skolski 6 15 m

Pored toga sto smo busili i boltovali smeri, ocistili smo dobar deo penjalista od djubreta, mada je jostao jos jedan deo "zagadjen" ali i to je u planu.
Za sledeci vikend je u planu da se dovrse zapocete smeri i da se naprave jos bar 2 nove, tako da ce nam trebati jos boltova, te ovim putem molim upravu da nam odobri sredstva da kupimo iste, kao i malone da bi moglo jednostavno da se raspremi sve to posle uspesnog penjanja ;) (Zli, daj pare, mojne da te sanjam)
Salu na stranu, ostao nam je samo 21 bolt (plocica imamo 190, posto smo uzeli 200 od Race i 20-tak od Slave) a to nije dovoljno ni da dovrsimo one smeri koje smo poceli, a kamoli da napravimo neke nove.

Pera

12-14.10.2007 Kamniski Alpi – Planjava, Brana

Učestvovali: Skender (Maja, Miodrag, Igor), Scekic Bojan, Kostic Petar

Ispenjani smerovi:
"Kratkohlaca" V-/IV, 350m
"Steber Brane" IV/III, 200m+160m.

Uspeli smo iskoristiti neki od poslednjih vikenda ove godine za odlazak u visokogorje. Prvobitno planirani odlazak u Vrata je propao jer je mnogo hladno i duva jak severac i ima dosta snega u Steni. Pravo resenje su bile juzne stene u Kamniskim Alpima, a mi smo izabrali juzne stene Brane i Planjave. Za 2 dana Bojan, Skedza i Igor popeli su 2 smera:
- Kratkohlaca, 350m, V-/IV u juznoj steni Planjave; smer je lepa, umerene tezine s izlazom na 2000m i nema nista od opreme u njoj.
- Steber Brane, 200m + 160m, IV/III; prava skolska smer s izlazom na 2300m,
a Maja i Petar su presli greben od Planjave do Grintovca planinarskim putem.

Rezime:
Vadjenje sestomesecne slovenacke vize sa vise ulazaka i uclanjivanje u ljubljansku Maticu su pun pogodak sto se tice penjanja po Alpima. Na ovaj nacin konacno mozemo ici u Sloveniju kao pre 20 godina (barem dok vazi viza), a s clanstvom u Matici placamo 60% manju cenu po domovima u Sloveniji i alpskim zemljama. Prvi iskorisceni vikend je bio odlican, a za sledeci cemo sacekati da malo smrzne.

Igor Skender

25.09.2007 Squamish, The Little Smoke Bluffs, Canada

Vremenska prognoza je vec zadnjih desetak dana losa, planirani odlazak na ledno penjanje po seracima na gleceru Bekera zamenismo za penjanje u suvoj steni, na kraju I ako nas uhvati kisa za 45 minuta smo nazad kuci.

Po dolasku na parking obradovala nas je cinjenica da nema puno kola a I da je vremem gotovo savrseno za penjanje, oblacno I suvo.Sve u svemu proveli smo lepo dan na penjanju, u povratku svratismo na kapucino u Starbaks koji je prepuno penjaca I motordija.

Ispenjane smeri:
Krack Rock: Lonely Thunder VI- , Burgers And Fries
Wisecrak V: Burgers And Fries V

Penjali
Jazz I Nikola

29.09.2007 - 30.09.2007 Sve u svemu zacin C

Učestvovali: Damjan Vasic – Dami, Kristina Adjanin – Nina

Ispenjani smerovi: Prolecni smer III 130m, Smer bra.-jedin. 60m IV –V a1, crazy kiks 30m IV

Prolecni smer – lep, blago krusljiv smer koji se moze penjati i iz dva cuga... preporuka obuci drljave pantalone jer je silazak na dupetu po siparu. Ispeglali smo ga za 27min.
Smer brat-jedin. - omasili smo kuda ide smer pa smo se u par navrata gambali preko previsa, odvalili pola smera na put, blokirali saobracaj i cucali u sidristu 45min... da nas ljuti vozaci ne nabiju na neomascen kolac... da ne bi pravili branu na reci koliko bi u daljem napredovanju odvalili kamenja odlucili smo da abzajlujemo i da se suocimo oci u oci sa ljutim vozacima...
Crazy kiks – sto Stepa kaze ime mu sve govori, totalni promasaj u odabiru smeri... sem par poskoka na hvatistima i precenja u levo po plocama, i sto smo ostavili prusik i karabiner nista posebno...a da imali smo srecu u abzajlu jer smo se spustili na punu liniju ceste... a kako Bog cuva budale i pijanice nije u tom trenutku naisao ni bus ni kamion...
Sve u svemu zacin C.

Kristina Adjanin - Nina

11.08.2007 - 17.08.2007 Dolomiti

Učestvovali: Damjan Živaljević

Na ovaj put sam krenuo u 13h 11.08.2007. sa BUS stanice u Beogradu. Mesto odredišta je dolina Landro u kojoj se u periodu 12.08.-19.08.2007. održao međunarodni penjački kamp u organizaciji UIAA i AVS (alpinističko društvo Južnog Tirola).

12.08.2007.

Posle 22h puta stižem u Dobbiaco-Toblach gde se upoznajem sa svojim domaćinima Kathrin,Bernhardom i Romanom. Pošto su pristigli i ostali koje smo čekali upućujemo se ka Bergheim Landro Hut-u. Planinska kuća koja već 20 godina služi alpinističkom društvu Južnog Tirola bila nam je dom tih nedelju dana. Imali smo kuvara koji je bio zadužen da ne budemo gladni,što i nismo bili. Na kampu su bili prisutni predstavnici: Španije,Amerike,Švedske,Austrije,Luksemburga,Velike Britanije i naravno Srbije.

Tog prvog dana onako poluvoljan na sportskom penjalištu udaljenom10-tak minuta od doma penjem:
12.08. Heimweh VI- 5b RP OS Bernhard Mock Dolomiti-Valle di Landro
12.08. n.n.(nr.6) VI 5c RP OS Bernhard Mock Dolomiti-Valle di Landro
12.08. Kantholz VI- 5b RP OS Bernhard Mock Dolomiti-Valle di Landro
12.08. Fernweh 6a RP OS Bernhard Mock Dolomiti-Valle di Landro
12.08. Langeweile 6a PP OF Eli Stein Dolomiti-Valle di Landro
Posle penjanja večera i upoznavane sa ostatkom pristiglih i dogovor za sutrašnji dan.

13.08.2007.

Buđenje oko 07:30,posle doručka i hoda od pola sata stižemo do sportskog penjališta Rienztal.Tu penjem:
13.08. Verstehens Herr RP OS V+ 5a Klemens Ferschli Dolomiti-Rienztal
13.08. Geschrei VI- 5b PP OF Klemens Ferschli Dolomiti-Rienztal
13.08. n.n.(nr.12 u vodicu) VII- 6a+ RP Klemens Ferschli Dolomiti-Rienztal
13.08. Herbstmilch VI+/VII- 6a/6a+ RP OS Klemens Ferschli Dolomiti-Rienztal
13.08. Kombination VII+ 6c PP Klemens Ferschli Dolomiti-Rienztal

14.08.2007.

Ustajemo u 06h i oko 07h krecemo ka Kortini (Cortina d’Ampezzo) tj. penjališta Cinque Torri. To penjalište se sastoji tj, sastojalo od pet glavnih tornjeva dok se najmanji nije srušio pre par godina i gomile kamenja okolo. Smerovi su sportski i tradicionalni sa uređenim linijama za abzajl.

Tu penjem
14.08. Via "delle Guide" moja varijanta - Torre Grande,Cima Ovest IV+ 2355m 132m Bernhard Mock I,II Dolomiti-Cinque Torri
i jedan sportski na top-rope po kiši,posle toga bežimo odatle do Rifugio Cinque Torri doma koji se nalazi nadomak stene.

Odatle se spuštamo ka Cortini i šetamo ulicama u potrazi za penjačkim prodavnicama. Tu odlazim do prodavnice K2 Sport čiji je osnivač Lacedelli prvi osvajač istoimene planine i kupujem penjačice. Žurimo na večeru tako da ne uspevam da pogledam Cortinu na tenane. Posle večere dogovor sutra rano ustajanje u 05h i Klemensov i moj cilj Tofana di Rozes. Posle odabira opreme i crtanja skice spavanje.

15.08.2007.

Za mene sasvim nešto novo smer od 530m visine i 628m dužine u 19 cugova kako piše u vodiču za otprilike 10h ili 11h sa silaskom. U smeru dok smo penjali bilo je najmanje šest naveza. Bilo je klinova dobrih ali i onih loših i dosta mesta koja se u vodičima na nemačkom jeziku obeležavaju sa SU(sandur)ili peščani sat kroz koji se proturi gurtna i napravi dobro međuosiguranje. Na vrhu pogled na ostale vrhove grupe Tofana i silazak niz beskarajni sipar. Iz stene nedaleko od vrha izvor i ponovo napunjena flaša vode koje nisam baš mnogo pio za vreme penjanja. Posle večere pada dogovor za sutrašnje penjanje Tre Cime di Lavaredo moja potajna želja ovog odlaska u Dolomite. Mada malo prehlađen i umoran želim da vidim šta je to Cima Grande.
15.08. Via ''Costantini-Ghedina''-pilastro della Tofana di Rozes VI- 2820m 628m Klemens Ferschli I,II Dolomiti-Tofana

16.08.2008.

Ustajanje već standardno u 05h ,doručak standardan marmelada,maslac,nutela,med,mleko,kafa,kakao,čaj,kifle i zemičke kako ko voli.I polazak…. Stižemo na parking kod Rifugio Auronzo i čaroban pogled na dolinu i gradić Misurina i vrhove oko Tre Cime.Na livadi kraj doma veliki natpis KOSOVA , trebalo im je vremena to da napišu od sakupljenog kamenja.Ja za pisanije nisam imao vremena dole,krenuo sam da nešto napišem u knjigu na vrhu.
Dilferov smer koji smo penjali na zapadnoj je strani Cima Grande tako da je potpuno suv samo u sušnim danima, naši nisu bili takvi.
Bernhard Mock je vodio sve cugove do ringbanda(prstenasta polica oko planine). Pokušao sam da vodim drugi cug, prošao dva međuosiguranja i shvatio da ne vladam situaciom. Na ringbandu menjam obuću i odatle ne navezan do vrha ,ocena I,II možda i jače na nekim mestima.
Silazak sa planine se sastojao od malo pešačenja,odpenjavanja i abzajla(mesta za abzajl su boltovana) i posle svega spust po stazi u siparu.
Dole na ravnom uspevam da posle svega uvrnem skočni zglob,jednom rečju JA!.
16.08. diedro "Dulfer" - Cima Grande V+ 2999m 235m Bernhard Mock II Dolomiti-Tre Cime di Lavaredo

17.08.2008.

Ustajanje oko 07h,posle napora od prethodnog dana i kiše koja se smešila penjanje na sportskom penjalištu pored jezera Landro je bio dobar izbor za gubljenje vremena. Nisam penjao tog dana ,osiguravao sam ljude. Osećao sam se bolesno i na žalost nisam bio jedini. Inače to penjalište sa oko 60-tak smerova nije ni upisano u vodič za sportske smerove Južnog Tirola zato što je novijeg datuma.

18.08.2008.

Poslednji penjački dan počinje u 07:30h.Odredište Cinque Torri. Posle dogovora odlučujemo se za smer Finlandia. Čini mi se da je u tom smeru čitava penjačka istorija na jednom mestu, drvene kajle i klinovi,čokovi i boltovi. Smer sam penjao sa Markusom koji je inače UIAGM sertifikovani planinski vodič. U trećem cugu koji sam krenuo da vodim nailazim na detalj i ne uspevam da ga prođem ,prepuštam cug Markusu i posle i kao drugi uspevam da ispadnem u istom detalju. Procenjujem nema šta ,gaće su ostale čiste. Četvrti cug za kraj vodim ipak ja. Spuštamo se abzajlom 2 puta po 60m. I tako se završava penjački deo ovog susreta. U domu večera i rastanak sa Kathrin,Bernhardom i Markusom. Posle nas imali su novi kamp sa decom.
18.08. "Finlandia" Torre Grande,Cima Sud VI+ 2361m 110m Markus Staffler I,II Dolomiti-Cinque Torri

19.08.2008.

Ustajanje,spremanje i čekanje Romana i Renea koji su poranili da popnu neki smer u Preussturmu,bili su brzi. Dom napuštamo oko 11h. Iz Fortezze lovim voz za Bolzano,a iz Bolzana za Merano. U Meranu me je sačekao Peđa Stolić ,penjač u pripravnosti, penjali smo svojevremeno intenzivno na Adi,sada ne penje jer puno radi. Vodi me na penjalište u podnožju brda na kom je Messnerov zamak Castel Juval.

20.08.2008.

Doručak i pozdrav sa Peđom.Oko 08h krećem ka Bolzanu,gde ću neko vreme potrošiti u penjačkoj prodavnici. Vreme u Veroni koristim za obilzak razno raznih kulturno istorijskih lokacija. A vrhunac tog dana bio je susret sa vozačima Laste koji su bili tačno na vreme u 18:50h na stanici ne zbog putnika kog su trebali da pokupe, već putnice koju su trebali da ostave. Naime,nije im bila javljena rezervacija da neko iz Verone ide za Beograd, iako sam se najavio bar četri dana u napred. Osećao sam se,kao da sam već u Srbiji : ).

Zaključak:

Prvo što se penjanja tiče,penjanje dužih smerova nije mi teško palo,iako je ovo moj prvi susret sa smerom dužine veće od 500m.
Drugo proveo sam nedelju dana u srpski negovorećoj sredini i moj engleski je doživeo najveće uspone i padove.
Bio sam i prvi put nosom preko 3000 mnv i za sada najdalje na zapadu.
Što se tiče samog kampa koji je dobro organizovan atmosfera je bila pozitivna, dobro iskorišćeno vreme, naravno tu je i kuhinja južnog Tirola i nezaobilazne knedle.

PSS i AOB su u potpunosti finansijski podržali ovaj put,na čemu ovde kažem HVALA!!!

Damjan Živaljević

16.09.2007 Gornjak

Učestvovali: Nikola Djuric, Bojan Scekic, Aleksa Srdanov, Igor Skender

Ispenjani smerovi:Marijin Stolp, Greben hladne vode, Aleksin, Iskusenika Dusana

Popeli smo 4 lepa smera u steni iznad kamenoloma do koje je pristup 15 min za razliku od onog do centalne stene. U tom delu stene ima samo par starih smerova, 5-6 Aleksinih smerova novijeg datuma i puno prostora za nove smerove. Stena je duzine 100-160m, a visine do 120m.

Popeli smo:
1. Iskusenika Dusana, VI-, 100m, Aleksa, Dzoni, drugo ponavljanje;
2. Marijin Stolp, IV, 100m, Igor, Bojan;
3. Greben hladne vode, V+, 100m, Igor i Bojan, Aleksa i Dzoni;
4. Aleksina, IV, 160m, Igor i Bojan, Aleksa i Dzoni, prvo ponavljanje.

17.09.2007
Igor Skender

14.07.2007 - 09.08.2007 Alpi 2007

Učestvovali: Skender (Miodrag, Maja, Natasa, Boris, Igor), Mina, Dzoni, Nemanja, Rade Obradovic, Bojan Scekic

Smerovi: Ispenjani smerovi: Marmolada via normale, 600m pristup; Grand Zebru od rif. Hintergratt do prevoja Cedecpass 750m, pristup; Hintergratt 1200m, III+, A0; Ortler via normal, 900m, III/I-II, sneg 30°-40°; Zumsteinspitze 1600m pristup; greben Zumsteinspitze-Grenzgipfel-Dufourspitze 200m, M3/M2, 50° sneg; Mont Blanc De Gouter route, 2800m, pristup; Rochefor ridge, 600m III/II, led do 60°; Gervasutti pillar 800m, V+,A2,A1;

14.07. Voznja Beograd-Postojna;
15.07. Voznja Postojna – Canazei;

16.07. Zagrevanje na Marmoladi. Rade, Miodrag, Maja, Boris i Natasa penju via normale sa 2600m glecerom do vrha Marmolade 3343m, a Mina, Nemanja, Bojan i Igor penju via ferratom West Ridge sa 2600m na vrh. Silazak via normal.
17.07. Voznja u masiv Ortlera do grada Suldena (rodno mesto Reinholda Messnera) uspon do doma Hintergratt 2600m.
18.07. Miodrag, Rade, Mina, Bojan, Nemanja, Igor idu na Grand Zebru (3878m) i odustaju na 3250m. Dotle smo gazili po uzasnim morenama i gleceru sa nagibom do 45°, a odustali smo pred zutim zljebom tezine III-IV i visine 300m, koji se raspada. Po dolasku u dom saznajemo od vodica da tim smerom retko ko ide, uglavnom ako se spasava iz severne stene Grand Zebrua. Maja, Boris i Natasa imaju treking na nekoliko vrhova u blizini, visine oko 3200m. Povratak u dom Hintergratt.
19.07. Bojan, Igor, Mina i Nemanja penju smer Hintergratt 1200m, III+,A0 na vrh Ortlera 3905m za 6h i silaze normalnim putem u dom Payer. Miodrag, Rade, Maja, Boris i Natasa pristupaju domu Payer 3000m.
20.07. Maja, Natasa, Miodrag, Rade, Bojan, Boris i Igor penju Ortler normalnim putem sa 3000m do 3905m. Do 3400m je stena tezine III/I-II, dalje do vrha sneg do 35° sa nekoliko otvorenih pukotina. U povratku 2 abzajla. Silazimo istog dana svi u dolinu i kampujemo u Trafoi-u.
21.07. Putujemo u Arco gde odmaramo, kupamo se i bolderisemo i sledeceg dana.
23.07. Putujemo u Cervino, gde zaticemo lose vreme. Cele noci pljusti kisa, preko 2500m sneg.
24.07. Idemo u kucu vodica da se raspitamo za uslove na Lyongratt-u i dobijamo odgovor da niko nije penjao Matterhorn Lyongratt-om u ovoj godini i da im je sezona pukla. Matterhorn je inace sav pod snegom, sto od zimus, sto od polovine jula, sto od prethodne noci. Nismo dobili osiguranja s
obrazlozenjem da nam ne mogu prodati ista ako su nam sanse da ce nam spasavanje trebati preko 50%. Ta cinjenica je prelomila da odustanemo od Matterhorna.
25.07. Bojan, Mina, Nemanja, Miodrag, Rade i Igor se sele u dolinu Gresoney i pristupaju sedlu Lysjoch 4165m, pod istocnim grebenom Lyskamm-a gde prave bivak. Sporo svi imamo blaze simptome visinske bolesti (glavobolja, povracanje, slab apetit, malaksalost).
26.07. Mina, Nemanja, Bojan, Miodrag i Igor pristupaju do Zumsteinspitze (4563m) i odatle penju Dufourspitze preko sedla Grenzgipfel. Smer prvo silazi eksponiranim sneznim grebenom nagiba 50°, a zatim se penje po miks terenu 200m visinski i oko 1km duzinski, tezine M3/M2 do Dufourspitze-a 4634m (najvisi vrh Svajcarske). Sve vreme uspona grebenom, pod nama je 2500m visoka, istocna stena Monte Rose, najvisa stena u Alpima. Povratak istim putem uz 2 abzajla. Maja, Boris i Natasa skijaju pod Kleine Matterhorn-om na Platou Rosa. Dzoni stize u Chamonix.
27.07. Silazimo svi s planine i vracamo se u kamp u Cervinu. Dzoni pristupa do doma Tete Rousse (3167m) gde noci i silazi narednog dana u Chamonix.
28.07. Put do Chamonixa, nalazimo se s Dzonijem u kampu. Rade i Nemanja odlaze za Bg.
29.07. Mina je povredila skocni zglob i zavrsila u zavojima, za nju je to bio kraj ture. Ostali se zagrevaju na vezbalistu, kupuju osiguranja za 2 dana i spremaju se za uspone.
30.07. Maja, Boris i Natasa krecu na Mont Blanc, pristupaju do doma Tete Rousse (3167m). Bojan i Miodrag prelaze zicarom valle Blanche i bivakuju na Coll ’d Geant (3400m). Dzoni i Igor bivakuju pod Gervasutti-jem. Noc vedra i hladna.
31.07. Bojan i Miodrag penju Rochefort ridge do Aiguille Rochefort (4001m). Prvih 200m miks M2,M1, dalje eksponirani snezni greben nagiba do 60° u ledu i pred sam vrh, stena tezine II. Povratak u bivak istim putem. Odustaju od uspona na Dent ’d Geant jer su imali jedno uze od 40m, a trebala su im 2 od po 60m za abzajl. Maja, Boris i Natasa se penju do doma de Gouter (3830m). Igor i Dzoni ulaze u 8:30h u Gervasutti pillar s taktikom da drugi zimari s rancem od oko 15kg u kojem je sva oprema za (u nasem slucaju sigurni) bivak. Prvi cug (V) penjemo za vise od 1h. Problem sam imao sa zimarenjem ukoso po dinamickom uzetu. Drugi cug (IV+) vucemo ranac na jednom uzetu, ranac zapinje o stenu, a Dzoni trosi mnogo snage da ga izvuce do standa. U trecem cugu (V+) Igor penje kao drugi slobodno s rancem na ledjima i “umire“ do standa. Donosimo odluku da se povucemo nakon 120m penjanja jer je bilo podne i videli smo da tako ne mozemo popeti smer nikada. Pogresili smo u taktici s zimarenjem i jednim teskim rancem. Odlucujemo da odmorimo u dolini i sacekamo novi lep dan da pokusamo uspon u „fast and light“ varijanti. Inace vec u prva 3 cuga smo uvideli da je smer sjajna. Silazimo u Chamonix.
01.08. Natasa (15god.) izlazi na Mont Blanc (4810m), a Boris (11god.) i Maja odustaju kod Vallot-a (4300m) jer je Borisu bilo previse hladno na nogama. Silaze do doma Tete Rousse. Bojan i Miodrag silaze u dolinu.
02.08. Bojan i Mina se vracaju u Bg. Maja, Natasa i Boris silaze u Chamonix. Celi dan pada kisa, iznad 2500m sneg.
03.08. Miodrag, Maja, Boris i Natasa se vracaju za Bg, Dzoni i Igor ostaju u Chamonixu i cekaju vreme za drugi pokusaj u Gervasutti-ju.
04.08. Vreme se popravilo, na planini je 30cm novog snega. Penjemo se na Aiguille du Midi gondolom i bivakujemo 250m nize na col Midi (3500m).
05.08. U 7:30h ulazimo u Gervasutti-ja, stena je ugrejana i 2 cuga iznad imamo trojnu navezu (s vodicem). Prvih 10 cugova imamo prelepo penjanje, uglavnom kroz diedre, pukotine i ljuske, tezine vecinom V+, retko manje od IV. Jednom masimo smer i gubimo oko 30min i jedan cok na vracanje. Tada shvatamo da smo zaboravili i fotoaparat u vreci, da se ne smrzne. Oko 14:30h ulazimo u desnu (severnu) stranu stebra na kojoj ima dosta leda. Penjemo tehnicki 10m A2, ostatak je penjanje po zaledjenim policama. Jos uvek smo u penjacicama. Igor ima jedan pad od 6m sa klizave police. Jos jedan cug tehnike (Igor kao prvi A1, Dzoni slobodno VI) i zatim skidamo mokre penjacice u kojima smo se smrzli, obuvamo gojzerice, navlacimo rukavice i vadimo alatku odnosno cepin. Do tada smo popeli oko 500m visine. Do kraja smera je vodio Dzoni. Penjemo jos nekoliko cugova tezine do M5, zatim abzajlujemo cug i tada nas hvata mrak. Navlacimo i dereze, penjemo zaledjeni kamin (IV+) i tako dostizemo vrh Gervasutti pillar-a, ali do vrha Tacul-a ima jos dosta. Penjemo dugacki kuloar (smrznuti sneg 45°-50°) i izlazimo na pocetak poslednjeg grebena pred vrh (22h). Nakon 2 cuga, kada smo ocekivali kraj, uvidjamo da do vrha ima podosta i sto je najvaznije, ne znamo kuda. Tada zovemo spasioce koji su nam rekli da sacekamo 5h ujutru jer ne rade spasavanje iz Gervasutti-ja po mraku. Tada je bila ponoc. Nastavljamo dalje jos 2 cuga (jedan vrlo tezak, M5) i tada smo konacno ugledali poznati snezni vrsni greben. Jos jedan cug traverziramo do snega i zatim snegom (40°) izlazimo na istocni vrh, a nedugo zatim i na glavni vrh. Kod krsta smo bili tacno u 2h ujutru nakon 18h penjanja, srecni sto nema vise penjanja i sto nas nisu spasavali. Inace poslednja 3h penjanja su bila sve osim sigurna, bilo je penjanje u transu, sa retkim medjuosiguranjima i puno srece sto niko nije pao. Silazimo sa vrha za 2h, usput srecemo armiju penjaca koja ide na Mont Blanc via 3 Monts. Jednog Italijana navezujemo s nama i vracamo ga u Cosmique hut jer mu se slosilo, a on nam je dao vodu za uzvrat. U satoru smo u 4h nakon 21h na nogama. Sledi supica i spavanje.
06.08. Ustajemo u 7h, pakujemo se i silazimo u Chamonix, oporavljamo se do kraja dana.
07.08. Putujemo ka Sloveniji. Nakon 5-6 izmenjenih prevoza stizemo u Veneciju gde nocimo na stanici.
08.08. Putujemo do Ljubljane gde odlucujemo da se vratimo kuci jer je prognoza za narednih 5 dana bila izuzetno losa (inace smo planirali uspone u severnim stenama Spika i Travnika).
09.09. Stizemo u Bg.

Rezime: I pored toga sto nismo otisli u Svajcarsku za koju smo se spremali, uspeli smo da izvedemo dosta uspona uglavnom klasicnih alpskih grebena umerene tezine. Izveden je i jedan vrlo kvalitetan uspon koji nam je doneo mnogo iskustva u svakom smislu i dao nam za pravo da planiramo nove uspone te klase.

Igor Skender

Denali 2007

Učestvovali: Zoran Stepanović - Stepa kao vođa, Maja NIkolić, Aleksandar Rašin - Raša, Dušan Matić - Dule, Miralem Husanović - Muri i Siniša Vujić.

Sve u svemu, kada razmišljam o Denaliju mislim da je brdo koje svako treba da stavi pod "Morati", okolina je predivna Hanter i Foraker su tu, stalno na udaru fotoaparata. Naša ruta West Buttress iako najlakša i najposećenija sa visinom postaje sve zanimljivija i mislim da je prava kombinacija za ljude koji hoće nešto više avanture da probaju donji deo West Rib-a i gornji deo West Buttress-a kako mi je preporučio jedan lokalni penjač. Tegljenje sanki i nije neka muka ipak smo mi velike životinje, više je smaranje sa njima nizbrdo.

Kompletnu priču mozete pročitati ovde... »

Siniša Vujić

: 28.05.2007.- 27.07.2007. Srbija – Brod pik 2007

Učestvovali: Milivij Erdeljan, Iso Planić, Dren Mandić, Vladimir Rašković i Predrag Zagorac.

Smerovi: Normalna ruta na Broad Peak, 55˚/30˚, 3000m, nvi 8047m

Šta reći o jednoj ekspediciji na vrh preko 8000m? Kao na filmu, pa još mnogo bolje (ili gore)!

Kompletnu priču mozete pročitati ovde... »

Predrag Zagorac