Alpinizam

Alpinistički odsek
"Dr Rastko Stojanović"
Planinarski savez Beograda

Zmaja od Noćaja 9/IV
e-mail: aob@aob.org.rs

English

Priče

Jebeš taki doček

R. Milojević

Podignem glavu i na obrisu neba vidim veliku nazubljenu hobotnicu kako leti pravo na mene.
Čini mi se da je vreme trenuto zamrznuto, jasno se ocrtava model poznatih dereza na nebu, prazne ruke koje mašu kao da hoće da lete i komadi snega i stene koje padaju za njim.
1000 godina kasnije uspevam da se pokrenem, instiktivno skačem sa štanda na desno u prazan prostor. Cupam zaboden cepin na kome sam bio usidren...

"Možda Siniša mrzi Nokia mobilne telefone"

D. Živaljević
Posle Ivanovog pada u Osojnim gredama ostali su neki komadi opreme tj. par Simond alatki,dva klina i tri kompleta koliko je meni poznato. Dogovorili smo se da to skinemo...

Linija snova (Dreamline)

U jednom od navećih penjanja u modernoj Himalajskoj istoriji, Vince Anderson i Steve House su popeli novi smer u Rupal steni 8126 – metarskog Nanga Parbat-a, dostignuvši vrh početkom septembra posle 6 dana penjanja. Rupal stena je visoka oko 4.000 metara i nikada ranije nije penjana alpskim stilom...

Iz Himalajskog dnevnika

15.09.1991. - Logor 2 sz-stena Anapurne 4
Oko mene sve postaje mlecno belo, apsolutnu tisinu jedino narusava zvuk vetra i kotrljanje ledenih pahuljica niz krov satora.Punim serpu snegom da bi istopio nesto vode za pice, ali primus ne moze da se upali, plin se zamrzo od niske temperature. Pokusavam da otvorim rajsferslus na vreci za spavanje ali i on je zamrznut, ubacujem primus i hranu u vrecu za spavanje, odpustam pertle na gojzericama da mi ne stezu noge preko noci i nekako se i sam zavlacim u vrecu. Vetar postaje sve jaci i za trenutak mi se cini da ce da me oduva sa stene zajdno sa satorom,koji se podvio pod tezinom snega...

Enigma Maestri

40 godina posle prvog, kontraverznog, uspona na Cero Tore, pitanje je ostalo: najveci uspon svih vremena ili dobro smisljena obmana...

Prevod iz knige "Oči u oči sa prirodom" - V.G. Volovic

Vekovima su ljudi zamišljali planine kao haotične gomile gromada koje razdvajaju beskrajne ovalije. Planine su plašile svojom groznom snagom, nepristupačnošću padina, hladnim dahom glečera, tajanstvenim mrakom klanaca i pećina, koje su ljudi u svojoj mašti naselili strašnim čudovištima, pakosnim patuljcima, zlim duhovima. Prolazili su vekovi, a planine su i dalje ostajale zagonetne i nepristupačne. I tek 1741 godine trojica preduzimljivih Engleza - Vindam, Pokok i Silindžer "izumeli su" za aristokrate novu vrstu zabave - putovanje na planine...

Recept za sredovecne i redovno zaposlene penjace - Anika

Odkad mi je Rale poslao "sajt" Alpinističkog odseka Beograda, ga cesto "obilazim". Dirnulo me je, da sam istovremeno bivsi i sadasnji clan AO Beograda. Doduse to i nije daleko od istine.Recimo 1995 sam sa Tanjom bio u Peruu i tamo smo penjali zajedno sa Raletovom malom ekspedicijom, a pre godinu i po dana sam se zadnji put "besio" po beogradskim vezbalistima. Tada sam imao utisak da se zivot polako ali neumoljivo vraca u vene Beograda, bio sam iznenadjen koliko je klajmberske decurlije i to ne samo frikovske, nego i alpinisticke.Medjutim dosao je novi rat i .... Ali zasto se ja javljam? Video sam da objavljujete tekstove clanova AO i odlucio da posaljem svoj prilog...

Pohod u planine

Dosta teškoća zadaju strme planine, veliki usponi, uske vijugave staze, provalije koje jedva prekrivaju krhki snežni mostovi, podmukli rubovi stena, šljunak koji se osipa pod nogama, ledene sante izbrazdane prskotinama itd. Savladavanje ovih teškoća vezano je ne samo za ogroman fizički napor, već ponekad i sa velikim rizikom po zdravlje i po život. Zbog toga pohod u planine zahteva prethodnu pripremu, procenjivanje snage svakog člana grupe, kvaliteta opreme za pohod...

"O sasljikama..."

Ceona lampa mi osvetljava 3 metara siroku zloslutno duboku pukotinu i krusljivu crvenu stenu u nastavku."Cini mi se da stvar moze da se zavrsi i pre nego je pocela", dobacujem Ivanu. Kratko bacam pogled na dole, on se usidrio 7 - 8 metara ispod malo udesno u kratkom odmoru. Za trenutak sam u nedoumici, a onda pravim jos nekoliko koraka napred. Sve se desava strasno brzo, u delicima sekunde osetim kako podloga drhti podamnom, Ivanov krik "PAZI !!!". Cela flanka klizi ???, nemoguce!!, instiktivno odskacem nekoliko koraka unazad, padam na ledja i tek posle drugog okreta uspevam da se zaustavim.
Tisina.
Samo moje srce bije ludacki negde u vratu...

Kroz kolibu

Nisam znao šta drugo da mu kažem. Obojca smo prvi put u miksu. Nismo loši penjači ali ovo je nesto drugo. Znao sam da kako – tako možemo da se vratimo, samo što nam to nije bio cilj. Već je bilo isuviše kasno za ulazak u drugi smer. Ovde smo, penjemo i sve sto treba da uradimo je da sačuvamo glave. S' vremena na vreme sam čuo glasne uzdahe i još glasnije psovke iznad sebe. Sneg je stvarno bio samo kao ukras i levo smetalo. Razmišljao sam o Vladinom eventualnom padu. Šta bih uradio u tom slučaju? Onaj klin ne bi podneo udar. Pukao bi kao dečija zvečka. Jedina stvar koja me je tešila je bio dubok sneg ispod mene. Ako padnemo izlomićemo se ali ćemo barem ostati tu. Vlada bi gore prošao u svakom slučaju. Počeo sam da dodatno utabavam sneg ispod svojih nogu kako bih imao što čvršću podlogu. Uže se nije pomeralo...

Zmaja od Noćaja 9/IV, 11000 Beograd , aob@aob.org.rs

© 2010 Alpinistički odsek Beograda